Naš stav
-----------
Opšte stanje, stavovi koji vladaju i način na koji je organizovana Konvencionalna medicina su isti kao u prastaroj indijskoj priči o slonu i šest slepih osoba (prikazano na slici gore) - svako od slepaca 'opipava i oseća' samo svoj deo slona i potpuno pogrešno tumači ono što mu je dato u zadatak da odgonetne, zato što niko od njih ne može da vidi celu sliku.
Konvencionalna medicina je toliko podeljena i nepovezana da je, pošto u lečenju prilazi čoveku na isti način kao šest slepih osoba iz indijske priče, već odavno izgubila osećaj kako izgleda celokupnost osobe koju leči.
Takav način rada gotovo uvek vodi lošem odnosu prema bolesnom čoveku i lošem izboru tretmana.
Potrebna je potpuna promena stava Konvencionalne medicine prema onome šta ona kao nauka nudi pacijentima i prema onome šta se očekuje od doktora da ostvari u lečenju svojih pacijenata.
Da li je stalno i uporno prepisivanje petro-hemijskih, veštački koncentrovanih materija, zvanih lekovi, i dalja i sve dublja inktoksikacija pacijenata, prečesta, dugotrajna i najčešće nepotrebna ispitivanja, i odstranjenje prirodno formiranih i kroz evoluciju usavršenih ogana, stvarno pravo lečenje ili pak prevencija obolevanja?
Da li je bolest stvarno najveći i najunosniji biznis??
Da li su doktori (postali) dileri farmakoloske industrije i prodavci dijagnostickih/terapijskih preparata
i aparata, veštačkih proteza, plastičnih filera?
Kome je isključivi interes da je svako od nas proglašen za bolesnika i da se stalno izmišljaju nove dijagnoze, čak i za decu? Ko je to sve spreman da prilagodjavanjem statističkih podataka stvara veštačke naučne studije koje su navodno bazirane na dokazima i na taj način doprinosi svojoj akademskoj karijeri, ponavljanjem iste prevare?
U svemu gore pomenutom nije bez značaja i forsiranje i negovanje agresivnog mentalnog sklopa modernog doktora, koji je sve manje vođen idejom da pomogne bolesniku, već sve češće gleda na to šta bi još mogao učiniti sa tim bolesnikom i koliko zaraditi na njemu dok mu je još u ordinaciji, državnoj i/ili privatnoj.
Ljudski život je postao jeftin, naročito ako je osoba koja vodi taj život siromašna.
Nacionalne službe za lečenje jesu besplatne, ali je i kvalitet usluga koje daju upravo na nivou besplatnih usluga.
Zdravi ljudski organi su, nažalost, dobili svoju cenu (transplantacija ljudskih organa se reklamira kao napredak i jedna od vrsta lečenja, organi dostižu cenu i do stotinak hiljada funti/eura/dolara), a prema bolesnim organima se ponašamo kao da su potpuno nepotrebni i za bacanje (rana dijagnostika i rano odstranjenje bolesnog organa se reklamiraju takodje kao napredak i još jedan oblik lečenja).
Toliko smo se odvojili od prirode, da čak ni instinkti i prirodno ugradjeni alarmi u nama više ne zvone i ne pozivaju na uzbunu na sve što je neprirodno i ponekad prosto patološko u načinu kako se pristupa bolesnom čoveku u tzv. savremenom, modernom medicinskom tretmanu.
Da li savremeni načini lečenja uistinu podrzumevaju najbolju pomoć bolesnom i ranjivom čoveku
u trenutku kada mu je najteže? Koliko smo i da li smo uopšte odmakli od mračnog Srednjeg veka?
Iskreno verujemo da većina lekara oseća isti ovaj užas prema onome šta trenutno znači i podrazumeva 'napredak' u medicini, i da je spremno da nauči, prihvati i ponudi nešto drugačije u tretmanu svojih pacijenata.
------------